Вести

Премијерка Ана Брнабић обишла је поплављена подручја у Општини Ћићевац

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић обишла је поплављена подручја у Општини Ћићевац и том приликом истакла да ће Влада Србије радити на томе да се на најефикаснији могући начин надокнади сва штета грађанима који су на било који начин угрожени поплавама. Брнабић је разговарала са председницом Општине Мирјаном Кркић о последицама које су недавне поплаве оставиле у овој општини, а затим заједно са министарком пољопривреде Јеленом Танасковић и директором Србија вода Гораном Пузовићем обишла поплављена подручја. Брнабић је истакла да јој је драго што је разговарала са мештанима, односно породицама које су на било који начин биле угрожене поплавама и нагласила да и на овај начин жели да им покаже да је држава ту уз њих и да ће заједно пребродити ову ситуацију. "Оно што је изузетно важно јесте да ће Влада радити на томе да се на најефикаснији могући начин надокнади сва штета, посебно на усевима, и због тога ми је значајно што је министарка пољопривреде данас била овде са мном. Радимо са свих 56 локалних самоуправа где је проглашена ванредна ситуација и сви заједно ћемо наћи начин да људи што ефикасније пријаве своју штету, да ли у домаћинству, или усевима, небитно. Онда ће Влада у оквиру радне групе која је данас формирана обрадити те захтеве и обештетити људе на најбржи начин", рекла је Брнабић. Брнабић је нагласила да држава паралелно ради на санацији оштећених бедема. "Док је лепо време, са Србија водама поправљамо бедеме и обале утврде које су биле оштећене. Дефинисаћемо и јасан план, мапу пута за даље, где још додатно треба да градимо. Ово је нешто са чиме ћемо се и у будућности суочавати, део је нажалост климатских промена", рекла је Брнабић. Брнабић ја рекла да је количина падавина у претходном периоду, на неким деловима територије Србије била чак већа него оне 2014. године, али да је на местима где су тада постојали највећи проблеми и где се улагало и радило - тамо током ових поплава сада било најмање проблема. "Међутим, јављају се проблеми у другим подручјима и ми ћемо наћи начин да уложимо додатна средства у ту инфраструктуру, како бисмо били отпорнији на ову количини падавина, које су неуобичајене за нашу земљу и овај део Европе", изјавила је Брнабић. Брнабић је рекла да се тренутно води евиденција и пописује штета, чије су размере, према њеним речима, изузетно широке. "Чак 82 моста у Србији су или оштећена или уништена, 22 водоводна система у локалним самоуправама, 13 канализационих система, више од 200 локалних путева, више од 750 стамбених објеката, од чега је највећи број на територији Јагодине, преко 520. И ово није финални попис - ово су бројке закључне са данашњим даном у 10 часова, и оне, нажалост, нису коначне, настављамо са тим пописом. Понављам, Влада ће урадити све да на најефикаснији начин надокнади сваку штету", рекла је Брнабић. Брнабић је навела као један од проблема изградње заштитних механизама од поплава истакла имовинско-правне односе, који су 2015. године, како је рекла, добро решени у Ваљеву, Косјерићу и Лучанима, где сада има најмање проблема. "Морамо много више да уложимо у системе заштите. Мој главни утисак из разговора са породицама данас јесте да они кажу да им надокнада штете не значи много, јер они знају да ће држава то урадити. Рекли су да када год се оваква мука десила од 2014. године, држава то јесте урадила на ефикасан начин. Али хајде да видимо како можемо да направимо стабилне системе заштите. Оно што ми је још један утисак из данашњих разговора јесте да један од највећих проблема у томе јесу имовинско-правни односи. Људи често не желе да дају пролаз или да уступе метар или два своје имовине да се направе или заврше бедеми. У Ћићевцу смо, на пример, имали део бедема, али и велики проблем са власницима две куће, који нису дали да се бедеми изграде и ту су се онда правили базени. Уколико је потребно да мењамо законе, мењаћемо, никакав проблем'', рекла је Брнабић. Истакла је да је битно да када нешто крене да се ради, да се то уради до краја како треба и да не треба да нам сваки појединачни имовинско-правни однос буде важнији од очувања читавог једног подручја, села, насељеног места. "То смо у неким случајевима добро урадили, где смо 2014. и 2015. године имали велике проблеме, као што су Ваљево, Лучани или Косјерић. Очигледно овде, током изградње Моравског коридора, морамо да видимо како да направимо додатне безбедносне механизме како се такве ствари не би понављале у будућности”, закључила је Брнабић.

Извор: Танјуг